Šizofrenija

Razumeti antipsihotične lekove

Antipsihotični lekovi (takodje poznati kao neuroleptici) uglavnom se koriste u terapiji teških psihijatrijskih oboljenja ili neurobioloških poremećaja. Ovi lekovi su se prvi put pojavili sredinom 50-ih godina prošlog veka, i korišćeni su za lečenje teških psihijatrijskih oboljenja sa prisustvom psihotičnih simptoma, kao sto su poremećaji iz spektra shizofrenije, sumanuti (paranoidni) poremećaji i druga oboljenja sa psihotičnim simptomima, kao sto je psihotična depresija. Psihotični simptomi se često karakterisu kao gubitak veze sa realnošću, i mogu ukljucivati halucinacije, sumanute ideje, dezorganizovano mišljenje i značajno poremećeno ponašanje. Danas se antipsihotici koriste i u terapiji nekih formi demencije (uključujući Aldzheimerovu bolest) i bipolarni poremećaj (ranije poznat kao manična-depresija) sa ili bez psihotičnih karakteristika.
Pored toga, noviji antipsihotici, imaju efekta i kod poremećaja koji podrazumevaju deficit pažnje i hiperaktivnost, postraumatskog stresnog poremećaja, graničnog poremecaja ličnosti i drugih psihijatrijskih oboljenja.

Razgovarajte sa Vašim Doktorom

Različiti antipsihotični lekovi i to tradicionalni i atipični lekovi, imaju različita neželjena dejstva. Pored toga antipsihotici se mogu propisivati zajedno sa drugim lekovima i treba pratiti njihove efekte u toku celog tretmana. Tim kliničara koji je uključen u njegovu/njenu dugotrajnu brigu ima za obavezu da prodiskutuje sa pacijentom i njegovim bližnjima, o terapijskom planu i neželjenim efektima lekova. S obzirom da se svaka individua razlikuje, važno je razumeti svaki nezeljeni efekat, tako da sama osoba i tim ljudi koji se brine o njoj mogu da utvrde koji je najbolji antipsihotik. Neželjena dejstva antipsihotičnih lekova moraju biti uzeta u obzir u celokupnom procesu rehabilitacije, reintegracije i oporavka onih koji žive sa teškim psihijatrijskim poremećajem. Aktivno uključivanje u planiranje terapije je od vitalnog znacaja za ovaj proces. Nauka i medicina danas omogućavaju onima koji žive sa neurobiološkim poremećajima više terapijskih mogućnosti nego ikada ranije. Nije preporučljivo prekinuti terapiju bez konsultacije sa doktorom. S obzirom da svaka osoba sa neurobiološkim poremećajem ima jedinstvenu grupu simptoma, ne postoji jedan lek za sve. Neki pojedinci imaju simptome iako redovno uzimaju lekove; ipak tada simptomi mogu biti manje izraženi. Povećati dozu leka može sprečiti relaps (pogoršanje simptoma). Za mnoge ljude, antipsihotičnim  lekovima se može smanjiti rizik da ce se simptomi vratiti ili smanjiti intenzitet simptoma ukoliko osoba doživi relaps. Razumeti značaj lekova je važno za pacijente, članove porodice i prijatelje obolelog.

Kako se relaps može preduprediti ?

Najbolji način da se predupredi relaps je korišćenjem lekova koji su vam propisani. Važno je razumeti zašto osoba moze prekinuti  da uzima lekove. Neprijatna neželjena dejstva se teško podnose, naročito kada su se simptomi smanjili. Zato je veoma važno naći najefikasnije lekove i pravu dozu da bi se kontrolisali simptomi uz minimalna neželjena dejstva. Praktičnost je takodje vazna, jer se neki lekovi moraju uzimati više puta na dan. Ukoliko je prihvatanje leka (komplijansa) problem, moguće je preći na mesečne inekcije dugodelujućih lekova, koji se nazivaju depo lekovi.

Da  li se lekovi mogu obustaviti ?

Većina ljudi sa teškim psihijatrijskim poremećajem zahteva specijalnu medicinsku negu i lekove tokom celog života. Antipsihotični lekovi ne leče ove poremećaje, oni samo kontrolišu simptome. Ukoliko osoba prekine sa uzimanjem antipsihotičnih lekova, on/ona moze doživeti relaps. Ukoliko osoba uzima antipsihotike kao dodatak drugoj terapiji, treba planirati tretman u saradnji sa lekarom.

Neželjena dejstva

Smatra se da antpsihoticni lekovi deluju tako sto menjaju balans ili aktivnost hemijskih supstanci koje prenose informacije u mozgu. Postoje dva glavna tipa: tradicionalni antipsihotici i noviji atipični antipsihotici. Čini se da su atipični antipsihotici nesto efikasniji u redukciji simptoma agitacije, depresije, nedostatka motivacije i energije. Primarne razlike izmedju ove dve grupe su neželjena dejstva i simptomi na koje deluju.

Antiholinergični efekti

Lekovi koji blokiraju aktivnost neurotransmitera acetiholina imaju antiholinergični efekat.
Njihovi antiholinergični efekti se smatraju neželjenim dejstvima. Najčesće to su suva usta, zamagljen vid, zatvor, vrtoglavica, gubitak kontrole mokrenja.

Sedacija

Sedacija (pospanost) je najčešći neželjeni efekat antipsihotičnih lekova. Sedacija se u odredjenoj meri javlja kod svih antipsihotika, ali uobičajeno kod onih manje potentnih supstanci( ukoliko lek ima manju potentnost, veća koncentracija i doza je neophodna za smanjenje simptoma). Ovo neželjeno dejstvo može biti korisno kod agitiranih pacijenata, ali može biti problematično ukoliko dovodi do dnevne pospanosti. Snižavanjem dnevne doze ili davanjem celokupne doze uveče, ili uvodjenjem leka koji je manje sedativan, može biti od pomoci u ovakvim situacijama. Sedacija je izraženija na početku terapije; većina ljudi razviju jedan stepen tolerancije kako nastavljaju da koriste lek.

Konvulzije

Nervne ćelije komuniciraju putem električnih signala. Ponekad se moze javiti nenormalno električno pražnjenje grupe ćelija i kao rezultat toga nastaju konvulzije. Antipsihotični lekovi mogu smanjiti prag za nastanak konvulzija, a veće doze lekova su udružene sa većim rizikom. Stepen javljanja konvulzija manji je od 1% za većinu antipsihotika ukoliko se koriste uobičajene doze, iako one osobe koje su prethodno imali konvulzije su više izložene riziku za ponovno javljanje. Propisivanje antikonvulzivnih lekova može kontrolisati ovakve problem, koji se javljaju kod atipičnih antipsihotika.

Gojaznost

Mnogi često propisivani antipsihotici mogu dovesti do porasta telesne težine. Studije ukazuju da stariji antipsihotici, na pr. hlorpromazin i noviji klozapin i olanzapin, su lekovi koji najčešće mogu dovesti do porasta telesne težine. Savet nutricioniste, odgovarajuca dijeta, i telesne vežbe mogu doprineti da ovaj porast telesne težine bude minimalan. Preporučljivo je da porazgovarate sa lekarom pre nego sto počnete sa dijetom ili vežbanjem.

Povišenje nivoa prolaktina

Većina, ali ne i svi antipsihotični lekovi povećavaju izlučivanje hormona prolaktina. Kod žena visoki nivo prolaktina može da bude udružen sa pojavom sekrecije iz mlečnih žlezda, amenorejom (prestankom menstruacije) i može uticati na zainteresovanost i uživanje u seksu, ali se ovo ne javlja kod svih žena. Takodje, visoki nivo prolaktina može dovesti do osteoporoze (stanje smanjene gustine koštanog tkiva koje može dovesti do fraktura).

Ekstrapiramidalni simptomi

Neurološka nezeljena dejstva antipsihotičnih lekova se uglavnom smatraju kao najteža. Iako svi antipsihotični lekovi mogu da dovedu do neželjenih dejstava na nervni sistem, razlikuju se po intenzitetu. Ekstrapiramidalni simptomi (EPS) su možda najozbiljniji neželjeni efekti i mogu se javiti tokom prvih nedelja kod starih antipsihotika. Ova neželjena dejstva mogu biti toliko neprijatna da mogu smanjiti komplijansu ili nastavak korišćenja lekova, i time povećavaju mogucnosti ponovnog javljanja bolesti. EPS mogu biti hronični ili akutni. Hronični simptomi se javljaju nakon nekoliko meseci ili godina korišćenja antipsihotika, nisu dozno-zavisni (u vezi sa veličinom doze datog leka) i mogu postojati i po obustavi leka.

Ovi simptomi uključuju:
- Tardivna diskinezija (nevoljni pokreti)
- Parkinsonizam (tremor i ukočenost mišića)
- Akatizija (telesni nemir)

Akutni simptomi se obično javljaju tokom prvih nekoliko dana ili nedelja terapije, dozno su zavisni i reverzibilni po smanjenju doze ili obustavljanju leka.

Ovi simptomi ukljucuju:

- Akutnu distoniju (mišićne kontrakcije/grčeve)
- Neuroleptični maligni sindrom (mišićna ukočenost, groznica, ubrzan srčani rad i teškoće sa disanjem)
Iako EPS su uvek od značaja kod svih koji uzimaju antipsihotike, studije ukazuju da skoro 2/3 svih ljudi koji uzimaju stare antipsihotike će imati EPS. Istraživanja takodje govore da novi antipsihotici uopšte govoreći dovode do blažih EPS neželjenih dejstava od starih. 

Tardivna Diskinezija (nevoljni pokreti)

Jedan od najčešćih, potencijalno najtežih neuroloških neželjenih dejstava je tardivna dikinezija (TD) koja se karakteriše nevoljnim pokretima, koji najčešće zahvataju usta, usne, i jezik, a ponekad i trup ili druge delove tela. Dok su specifični uzroci TD jos uvek nepoznati, smatra se da su antipsihotici glavni uzročnici ovog poremećaja. Većina osoba koja kod kojih se razviju TD ima blage simptome, a otprilike 10% razvije srednje teške i teške forme. Studije ukazuju da su atipični antipsihoticni lekovi 5-10 puta manje skloni da izazovu TD od starih. Dodatno shizofrenija moze biti udružena sa spontanim TD. Osoba može biti više ili manje sklona za nastanak TD ukoliko je starija (narocito zene u menopauzi), imaju udruzeni afektivni poremecaj (naročito veliki depresivni poremećaj), udruženo telesno oboljenje ili uzimaju velike doze antipsihotika. TD se obično tretiraju tako sto se smanjuje doza ili promeni antipsihotik. S obzirom da su TD hronični poremecaj, u nekim slučajevima simptomi mogu postojati i po obustavljanju lekova.

Parkinsonizam (drhtanje i ukočenost mišića)

Neke osobe koje uzimaju antipsihotične lekove mogu doživeti simptome karakteristične za Parkinsonovu bolest, koje ukljucuju rigidnost (ukočenost), tremor (drhtanje), kratkotrajnu paralizu (akinezija) i izraženu usporenost pokreta, uključujući i govor  (bradikinezija). Više od 20%  osoba tretiranih antipsihoticima doživljavaju ove simptome u toku nekoliko dana ili nedelja uzimanja leka. Treba napomenuti da se akinezija i bradikinezija, karakteristične za medikamentozni parkinsonizam i javljaju se samostalno ili sa drugim EPS, kod skoro polovine bolesnika tretiranih antipsihoticima. Depresivni simptomi se mogu javiti čak kod 50% pacijenata sa akinezijom. Opšte govoreći, simptomi parkinsonizma se  smanjuju sa povećanjem doze. Ovo može biti rezultat povecanog efekta leka na neke nervne celije i njihove sposobnosti da inhibiraju nervne impulse pri višim dozama. Lekovima-indukovan parkinsonizam uglavnom nestaje kada se prekinu lekovi.

Akatizija (telesni nemir)

Akatizija je hronicni EPS koji se karakterise telesnim nemirom i javlja se kod 20-25% osoba koji uzimaju antipsihotike. Ove osobe imaju izražen osećaj unutrašnjeg nemira i neodoljivu potrebu da pokreću razne delove svog tela. Najčešća forma akatizije uključuje neprestano hodanje tamo-amo i nemogućnost da se sedi mirno. Ovo neželjeno dejstvo je veoma stresno i može da  dovede do toga da osoba samoinicijativno obustavi lek. Akatizija je uglavnom rezitentna na primenu antiholinergičnih lekova koji imaju efekat u lečenju parkinsonizma i distonija. Prvi korak koji može smanjiti akatiziju je postepena redukcija doze antipsihotika.  

Akutna distonija (mišićne kontrakcije/grčevi)

Akutna distonija se karakteriše spastičnim kontrakcijama različitih mišićnih grupa. Ove vrlo često bolne reakcije se javljaju kod oko 10% pacijenata an antipsihotičnoj medikaciji. Faktori rizika uključuju starost (mladji ljudi), pol (muškarci), korišćenje visoko-potentnih lekova. Više od 90% distoničnih reakcija se javljaju tokom prva tri dana terapije. Reakcije se mogu javiti na  različitim delovima tela, ali najčešće su to vrat, oči i torzo. Akutna distonija se efikasno otklanja primenom antiholinergičnih lekova.

Neuroleptični maligni sindrom (promene u disanju i srčanoj frekvenciji)

Neuroleptični maligni sindrom, je akutni EPS, i karakteriše se ukočenošću, povišenom telesnom temperaturom i nestabilnošću autonomnih funkcija (poremećaji u srčanoj frekvenciji, krvnom pritisku, disanju i varenju). Ovo stanje može nastati iznenadno i neočekivano, često se pogrešno dijagnostikuje i može biti fatalno ukoliko se ne leči. Iako je učestalost NMS-a neodredjena, NMS se moze javiti kod oko 2% bolesnika na antipsihoticima. NMS se obično javlja na početku lečenja, najčešće tokom prve nedelje terapije ili kod povećanja doze antipsihotika. Rizični faktori podrazumevaju starosnu dob (mladi), neurološka oboljenja, telesno oboljenje, dehidraciju, brzo povećanje doze, korišćenje visoko potentnih lekova i intramuskularnih injekcija.

Antipsihoticima-indukovan porast telesne težine

Antipsihotici su poznati uzročnici porasta telesne težine. Mogući mehanizmi uključuju receptorski 5HT2C antagonizam, H1 antagonizam, hiperprolaktinemiju i povišen serumski leptin. Ne postoje dokazi da ovi lekovi direktno utiču na metabolizam: porast telesne težine je verovatno posledica povećanog unosa hrane, a u nekim slučajevima smanjenja potrošnje energije. Svi antipsihotici su udruženi sa porastom telesne težine ali je rizik najveći kod klozapina i olanzapina, umeren kod risperidona i hlorpromazina, a nizak kod ziprasidona i haloperidola.

Antipsihotici, diabetes i smanjena tolerancija za glukozu

-  Shizofrenija
Shizofrenija je sama po sebi udružena sa relativno visokim rizikom insulinske rezistencije i diabetesa.  Ovi podaci su evidentirani i pre uvodjenja antipsihotika u kliničku praksu.

-  Tipični antipsihotici
Derivati fenotiazina (hlopromazin, tioridazin) su udruženi sa smanjenom tolerancijom glukoze u većem stepenu nego kod haloperidola.

- Atpični antipsihotici
Primena klozapina i olanzapina je udružena sa najvećim rizikom za smanjenu toleranciju glukoze, nastanak diabetesa i povećanu koncentraciju insulina. Risperidon ima umereno izražen rizik, a ziprasidon najmanji.
- Monitoring antipsihotika

- Kod klozapina i olanzapina monitoring se radi na početku uzimanja ovih lekova. Koncentracija glukoze u plazmi (glikemija) se odredjuje nakon mesec dana terapije, a glikolizirani hemoglobin HbA1C na svaka tri meseca.
Kod ostalih antipsihotika se utvrdjuju gorenavedni parametri na početku terapije i zatim svakih 6 meseci.

Ukoliko smatrate da patite od bilo kog od ovih neželjenih dejstava, molim vas obratite se vašem lekaru.

Klasicni Antipsihotici
Klasicni antipsihotici mogu da kontrolišu psihotične simptome kod teških psihijatrijskih oboljenja kao sto su halucinacije, sumanute ideje i poremećaji mišljenja veoma efikasno. Istraživači smatraju da se ovo može objasniti njihovim uticajem na neurotransmitter dopamin. Smatra se da psihotični simptomi mogu biti uzrokovani visokim dopaminom u mozgu, ili povećanom osetljivošću dopaminskih receptora. Jedan od načina smanjenja viška dopamina je blokada dopaminskih receptora, odnosno proteina na nervnim ćelijama koji daju signale ćeliji u prisustvu dopamina. Postoje različiti podtipovi receptora koji kontrolišu normalne moždane funkcije, kao sto su pokreti, emocije, ponašanje ili apetit. Klasični antipsihotici blokiraju podtip receptora koji se naziva tip-2 receptor, koji je važan za emocije i ponašanje. Ipak s obzirom da klasični antipsihotici nisu selektivni (oni blokiraju i druge receptore) mogu uticati i na normalne funkcije. Ovim se objašnjavaju njihova neželjena dejstva. Klasični antipsihotici obično ne utiču na simptome kao sto su depresija i nedostatak motivacije. Ovo može biti posledica da i neki drugi neurotransmiteri, a ne samo dopamin kontrolišu ove simptome. Iako su oni istorijski korišćeni za akutnu terapiju manije udružene sa bipolarnim poremećajem, postoji nedovoljno dokaza da su oni efikasni tokom faze održavanja (period posle akutne epizode) terapije. Većina klasičnih antipsihotika dovode do porasta prolaktina, EPS i holinergičnih efekata. U klasične antipsihotike spadaju haloperidol i hlorpromazin.

Atipični antipsihotici

Noviji atipični antipsihotici redukuju psihotične simptome, ali deluju i na maniju, agitaciju, (motornu uznemirenost), depresiju, nedostatak motivacije i nivo energije. Uopšteno govoreći ovi lekovi imaju blaža neželjena dejstva i bolje se podnose od starijih lekova. Ovi lekovi blokiraju dopaminske i serotoninske receptore. Oni su i selektivniji od klasičnih antipsihotika, delujući uglavnom na onaj deo mozga koji uzrokuje nastanak psihotičnih simptoma, a  ne na onaj deo koji je zadužen za mišićne pokrete.

Klozapin

Klozapin je jedan od novijih antipsihotika. On je selektivniji za serotoninske receptore i ima manji efekat na dopaminske D2 receptore koji su uključeni u moždane funkcije vezane za pokret. Stoga je klozapin vrlo efikasan u terapiji psihotičnih simptoma, bez EPS-a, i odsustvom delovanja na nivo prolaktina. Takodje pokazao se efikasnim u terapiji bipolarnog poremećaja i ostalih težih poremećaja raspoloženja. Ipak zbog toga što deluje i na mnoge druge receptore u mozgu, klozapin produkuje i neželjena dejstva, kao sto su sedacija i antiholinergični efekti. Kod manjeg broja ljudi, klozapin dovodi i do značajnog porasta telesne težine, i može dovesti do konvulzija. Klozapin je takodje poznat po tome što dovodi do značajnog smanjenja broja belih krvnih zrnaca u krvi (stanje koja se naziva agranulocitoza). Zbog ove potencijalno opasne komplikacije, klozapin je rezervisan za one pojedince koji nisu dobro reagovali na druge antipsihotične lekove, uz neophodnost za nedeljnim uzimanjem krvi radi utvrdjivanja broja leukocita. Nije predvidjen za prvu liniju terapije naročito kod starih osoba. Terapija klozapinom je indikovana i u slucaju povećane suicidalnosti i agresije.  

Risperidon

Risperidon je drugi noviji antipsihotik koji deluje na serotoninske i dopaminske receptore i redukuje psihotične, manične i depresivne simptome. Takodje se koristi i u terapiji demencije kod starih osoba (naročito za psihotične simptome, agitaciju i agresivnost). Kao i klozapin, risperidon je selektivniji za druge podtipove receptora i stoga nosi manji rizik za EPS, antiholinergične efekte i sedaciju. Sigurniji je od klozapina ali dovodi do EPS-a u visim dozama. Stoga se ne preporučuje kod starijih osoba kod kojih je dijagnostifikovana odredjena vrsta demencije (demencija sa Lewijevim telašcima). Česti neželjeni efekti su anksioznost, povišeni nivoi hormona prolaktina i muka.

Olanzapin

Olanzapin je sličan  klozapinu. On je efikasan antipsihotik u terapiji psihotičnih maničnih i depresivnih simptoma uz nizak rizik za EPS. Olanzapin se koristi i kao lek prve linije za terapiju manije u bipolarnom poremećaju, samostalno (kod lakših slucajeva) ili u kombinaciji sa stabilizatorima raspoloženja kao sto su litijum ili valproati (od kojih se svaki može koristiti i samostalno kao terapije prve linije). Istraživanja ukazuju da se intramuskularne injekcije olanzapina mogu koristiti u terapiji agitacije kod shizofrenije, bipolarnog poremećaja i demencije. Takodje u nižim dozama moze se davati i u terapiji agitacije i psihotičnih simptoma kod starih osoba sa demencijom. Olanzapin može prouzrokovati sedaciju, antiholinergične efekte i porast telesne težine. Takodje može izazvati i privremen porast nivoa prolaktina. Kao i klozapin olanzapin blokira mnoge receptore pored dopaminskih i serotoninskih.

Ziprasidon

Ziprasidon je dopaminski i serotoninski antagonist (lek koji se vezuje za receptore
i dovodi do njihove aktivacije) sa velikim afinitetom prema serotoninskim u odnosu na dopaminske receptore. Lek je takodje umereno jak blokator noradrenalinskih receptora i ponovnog preuzimanja serotonina, čime dovodi do porasta ovih supstanci u mozgu. Ove karakteristike su udružene sa malim rizikom EPS-a i sa poboljšanjem depresivnih simptoma. Istraživanja takodje ukazuju da je ziprasidon efikasan u terapiji depresivnih simptoma kao i u terapiji akutne manije kod bipolarnog poremećaja.
Ziprasidon ne dovodi do povecanja telesne težine, ali može da utice na električna svojstva srca, što moze uzrokovati srčane aritmije. Intramuskularne inekcije ziprasidona mogu kontrolisati agitaciju kod pacijenata sa shizofrenijom i shizoafektivnim poremećajem.

Injekcije antipsihotika za akutnu primenu kod psihotičnih bolesnika

Zuklopentiksol Accuphase

Primenjuje se u četiri uzastopne doze za smirivanje akutnih psihotičnih simptoma (sumanute ideje, halucinacije, agitacija, agresivnost) sa razmakom od minimum od 24 sata izmedju uzastopnih doza. U toku davanja treba pratiti nivo EPS simptoma i hipotenzije (pada krvnog pritiska)

Depo formulacije antipsihotičnih lekova

Depo formulacija predstavlja dugo delujući antipsihotik. Predlaže se da se počne terapija manjom test dozom da bi se izbegla dugotrajna neželjena dejstva. Preporučuje se i primena najnižih terapijski efikasnih doza. Ponovljene doze depo formulacija se obično daju u intervalima od 2-4 nedelje. Prednosti dugo delujućih inekcija antipsihotika su da ove formulacija zaobilaze želudac i jetru gde se odigravaju metabolički procesi. Nema naglog pada koncentracije leka u plazmi, ukoliko pacijent ne dobije na vreme injekciju, što značajno smanjuje rizik od relapsa. Poboljšavaju komplijansu odnosno redovno uzimanje antipsihotika

Risperidon CONSTA

Risperidon Consta je prva dugodelujuća formulacija atipičnih antipsihotika. Prednost u odnosu na depo preparate klasičnih antipsihotika je što je u vodenom rastvoru, zbog čega se bolje i bezbolnije apsorbuje, i sastoji se od polimera za koje su vezane čestice antipsihotika. Njegova glavna prednost je manja učestalost EPS-a, dejstvo na depresivne i negativne simptome.

Profilaksa (dugotrajna preventivna terapija) antipsihotičnim lekovima

Studije pokazuju da ukoliko se ne daje profilaktička terapija 57% obolelih ce doživeti relaps tokom jedne godine. Današnji konsenzus glasi da se antipsihotici propisuju 1-2 godine nakon prve epizode shizofrenije. Ranije prekidanje antipsihotika dovodi do ponovnih simptoma čak kod 98% pacijenta nakon dve godine. Većina osoba koji su imali jednu epizodu shizofrenije imaće nove epizode. Sa svakom narednom epizodom osnovni nivo funkcionisanja se pogoršava i to tokom prve decenije kada je i najveći suicidalni rizik. Novija istraživanja ukazuju da je manji kod osoba na terapiji atipičnim antipsihoticima.
Antipsihotike treba postepeno isključivati u period od tri nedelje. Naglo obustavljanje antipsihotika moze dovesti do simptoma prekida (glavobolja, nesanica, muka).

Kakva nas buducnost očekuje?
Napredak na polju istraživanja lekova tokom nekoliko prethodnih dekada je značajno popravio
prognozu boljitka života kod osoba sa neurobiološkim poremećajima. Najnovija naučna otkrića vode ka tome da se bolje upozna mozak, dok naučnici tragaju za biološkim poreklom psihijatrijskih poremećaja. Pored toga edukacija javnosti je imperativ, jer služi destigmatizaciji odnosno smanjenju predrasuda u vezi ovih oboljenja.

 

U fokusu